Адаптација детета на вртић

Полазак детета у вртић или јасле представља углавном први излазак из породичне средине, тј. пво одвајање детета од родитеља на дуже време. > Истовремено, за дете може представљати и први сусрет са већим бројем непознате особе, како деком тако и са одраслом. Често је ово трауматична ситуација колико детета, толико и родитеља, јер је испуштен страхом од одвајања и оптерећења да би детектирао прилагодбу новонасталој ситуацији.

Доласком детета у васпитну групу мења се његов дотадашњи начин живота, углавном мимо његове воље. Ма како била изражена потреба за друштвеном вршњаком, детектирати у суштини нема потребе за сигурношћу породичног окружења мења за нешто ново и непознато. Зато највећи број деце реагује плач или на неки други начин протестује и изражава своју тугу због раздвајања. Њима је тешко да схвате да је вртић / јасле добро и безбедно место као и да ће се родитељи вратити кроз неко време. Страх од одвајања доминира, а осећање напуштености их преплављује. Манифестације могу бити врло бурне и дуготрајне.

За родитеље је важно да знају како је извесна доза страха од одвајања уобичајене јер је везаност за породицу на раном узрасту развојно условљена.

Много питања у ово време намећу се родитељима: зашто место, колико дуго место, да ли и други деца плаћу, колико често траје адаптација, шта може да се уцинити лакшом, да бисте покушали поново након извесног времена, да ли је „бака сервис“ боље решење….
Процес адаптације је индивидуалан и условљен бројним чиниоцима. Ток прилагођава зависности од дететових особа, од уживања, здравствених стања, од породичне атмосфере у којој дете живи. У принципу лакше се прилагођавају деца која је јака и нема већих здравствених проблема, а деца живе у породичним заједницама, а деца родитељи имају позитиван став према игри итд.

Основни типови адаптације

Три основне врсте адаптација су: прилагодба лака, прилагодба средње тежине и тешка прилагодба.